Свети Василије, Острошки Чудотворче, чуо сам те. Чуо сам те јасно и гласно као што се чује гром у тихој летњој ноћи. Због њега сам се запитао зашто раније нисам кренуо.

Зар ти треба мене да позовеш да бих се ја одазвао? Ти мени дођеш када те ја и не зовем. Шаљеш свој благослов и исцељујеш када ми је то потребно и без молитве.

Зар ти, оче душа православних верних твојих, мене мораш да позовеш, а ја да се сам не сетим. И притом још и другима да се правдам што теби идем у сусрет.

Волим те оче Острошки и молим те да ми будеш упомоћ. Долазим ти поклонички и на дар ти носим себе. Сваки жуљ, сваку рану, бол, имена верних твојих које са собом носим.

Ако могу још шта учинити за тебе реци, молим те. Није ми тешко, радујем се и треперим од радости. А ти ми се нађи да се не деси да до тебе не могу доћи.

Волим те, оче Василије, до Острога и назад!