Отац Предраг Поповић

Мобилна апликација

Ваши омиљени текстови од сада и на Google Play и App Store-у



Почетна

Ко је отац Предраг Поповић?

Духовни текстови

Новости и обавештења

Беседе

Донације

Ми из унутрашњости идемо за Београд само кад морамо код лекара…

А ја, ето, Богу хвала, и тамо имам своје. Вредне пчелице на реуматологији, које се труде да својим животом људима олакшају патњу. Но, то није лако…

Неко би рекао да раде за паре. Ах, не знам за које би паре неко тамо или на многим местима радио. Ако попричате са лекарима видећете да иза одлуке да то постану стоји искрена жеља да неком помогну. Многи су, гледајући болесне у кући, постали врхунски лекари. Можда нису помогли својима у кући, али су помогли многима. Преко таквих Бог чини добро у свету.

Но, има и оних који падну и посрну. Кажем, није лако. Људима помогнеш, оду и нико ти не каже хвала, а други само долазе. Мука их натера, а свакоме је своја најпреча, па се често чују тензије и проблеми. И није само то…

У болницама свако своју кућу доноси са муком својом, па је та кућа постала сабирни центар многих кућа, образовања, васпитања. Одржати ту велику кућу није лако. Проблем је то…

Зашто проблем?

Зато што се негде успут изгуби свест о томе шта је заједница и кућа свих. И онда уместо да олакшамо, ми отежамо и себи и другима. И онда се изгуби и смисао за реалност, па човек коме се често ласка умисли да је важан и битан и да се без њега не може, мисли да има тапију на туђе животе и почне да се понаша бахато, газећи преко живих људи. Не иде то тако… И то су нечија деца и нечији родитељи.

Сећам се у старим филмовима кад неко заслужи казну они помере децу да не гледају, а ми ето данас без кода и поштовања газимо све. Ко да имамо толико тога, па се бахатимо и  ватру ложимо с људима, рачунамо имамо их још. Не може то тако. Људи су то. Личности.

Свако тражи да буде поштован и вољен. А поготово онај ко за себе говори да је први. Тај треба да служи другима, попут Исуса Христа, а не да бичује друге. То се односи и на начелнике, на директоре, докторе, сестре и народ који ту борави…

Болница је свето место. Колико ту има радости и туге у истом дану… Неко је умро, а неко се родио. Некоме је речено да је излечен, а некоме да је болестан. Ту људи под силом нужности мењају навике и карактер. Ту се ломе и кале. Ту се улази са страхопштовањем! Болнице су уједно и најосетљивија места за преумњење.

Ти који ту раде су једнаки анђелима. По делима и речима који лече или секу. Мени су мелем, а неком мач. Тешко онима који ту сасеку нејаке. Благо онима који ту помогну слабима. А сви из муке долазе…

Драги моји доктори и сестрице наше… Хвала Вам од свег срца за свако ваше добро дело. Ако сте неког повредили кад и покајали се, не брините се. Ето вам у чекаоници нова шанса да то исправите. Нас ће увек бити свакаквих који од вас тражимо немогуће, а очекујемо бар људскост. Не брините се за плату. Бог гледа. Он ће вам све надокнадити. Имајте стрпљења за нас. И опростите нам на грубостима и непоштовању.

Још једном, од срца велико ХВАЛА!

6 Comments

  1. Lacković Milka

    Slava Bogu i hvala za sve!

    Reply
  2. Marko

    Predivan tekst!

    Reply
  3. Julijana Mačković

    Hvala Vam oče na predivnim rečima! Često zaboravljamo da medicinarima to nije samo posao već i zvanje i poslanje. Vaš tekst podseća i njih i nas pacijente na to. Bog Vas blagoslovio!

    Reply
  4. Славица

    Реуматологија је била најсветлија звезда нашег здравства. Пример обостране љубави и поштовања између пацијената и запослених. Свима је ова установа била друга кућа. Корона је однела дивне лекаре а ђаво умешао прсте, поставио бројна искушења. Молимо се за ове дивне људе којима дугујемо захвалност за животе наших најмилијих.

    Reply
  5. Svetlana

    Tako je Oce ja radim u Klinici padajuce bolesti ,kad sam startovala pre 22 godine rekla sam sebi da se ne vidim tu raditi duze od mesec dana. ALI eto me tu vec 22 Godine a ostala sam tu bas zato jer mi je srce puno kad mogu nesto uraditi za njih -Pacijente -🤗.Kazem sebi oni ne mogu ali zato sam ja tu da budem njihove Ruke , njihove Noge da uradim to sto oni bi hteli a ne mogu eto prosta stvar🙏🙏🙏🙏Ljudskost je to Slava dragome Bogu za sve Amin

    Reply
  6. Радмила Јаковљевић

    Драги наш оче ,твоје речи су лек за ране и душе , и тела . После њих ће ублажити сваки тренутни гнев наших лекара , сестрица . Жив нам и здрав био добри пастиру Христове војске ! ♥️

    Reply

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *