(Одговор оца Предрага човеку кога су жена и деца напустили, на питање: “Како даље?)

Време је да устанеш сине.

Да се уздигнеш из пепела као феникс. Да васкрснеш из свог мртвила.

Питаш ме зашто те је жена оставила и деца отишла од тебе… Зато што си им нудио само мртвило и пепео. Доста им је тога било. Они желе нови дан. Желе живот. Ти не владаш ни собом, а како ћеш владати животом своје деце? Како ћеш жену збринути?

Време је! Време да престанеш да се сажаљеваш и тражиш кривца у околностима. Устани! Востани! Стани на своје ноге! Како да носиш њих кад се сам тетураш на поветарцу? Шта ћеш кад дуне олуја? Одуваће те и њих са тобом!

Паметно су урадили што су се склонили. Дали су ти времена да дођеш себи, а ти их немој опет разочарати. Ти се роди поново у Духу Светоме, јер је Он извориште живота и заједнице љубави. Он ће те научити, али тек кад одлучиш да ћеш кренути путем спасења.

Можда мислиш да то нема смисла, али до сад си радио по твом смислу и докле те је то довело? Шта си постигао? Све си просуо и преточио. Продао си њиву за три гроша, а у њој ћупови са златом!

Веруј ми сад мало па не пробавај него уради како ти рекох. Своје уздање препусти Богу и крени му у сусрет. Није то толико тешко, а ни немогуће.

Открићу ти једну тајну: Много је њих било ту где си ти сад, много их је сад ту са тобом, а и много њих ће бити ту. Ако ишчупаш себе из тог пања онда ћеш и другима моћи да помогнеш, у супротном ће бити више неродних пањева него шуме.

Препороди се васкрсењем Онога који је последњи умро, а први васкрсао! Оживи Литургијом и осмисли се смислом вечности. Тек онда ћеш поново постати и ти дрво живота. А онда накалеми на твоје ране живота своју децу, напој их минералима вере, љубави и наде и дај им светлости непролазног сунца које се рађа и никад не залази. Кад то сунце уђе у твоју галаксију онда ће живот кренути да рађа и калеми ће свој плод донети. Отићи ће мрак и мртвило и доћи вечни дан. Поклони својој деци “Сунце” и видећеш свануће новог дана..

Запамти добро да је до тебе! Сви остали су спремни и чекају те.

Пожури! Време је!