Туциндан је, а то значи да је данас забрањено кажњавати децу, тако је бар народно веровање, које смо ми као мали једва чекали.

Кад сам ја био мали батине су биле саставни део васпитања. Често смо другари и ја показивали модрице једни другима. Увек сам ја имао најмање, па ме је често било срамота. Имао сам другара коме је отац био боксер и он је увек долазио највише тучен. А чули смо за једног дечка који никад није добио батина од родитеља. Мислили смо да није нормалан.

Но, шалу на страну. Батине смо готово увек заслуживали и од свих нас су постали прави људи са моралним начелима. Но, кад мало боље размислим, није то морало тако. Иако је ово век у коме се све више узимају узде родитељима и скраћује право на лично васпитање деце, знам да постоје многе друге методе за васпитање, а да то нису батине и клечање на кукурузу. Иако су батине веома ефикасне, у великој већини се батине понављају и онда се мења склоп човека и односа у њему. Присилно се дете учи и томе како се учи, па тако дете кад одрасте постаје веома агресивно у односу са другима и сваки проблем решава тучом и батинама. Тако су га учили као малог.

Из мог искуства знам да једино запуштена деца траже батине. Дакле, деца не могу да запусте сама  себе већ их запоставе родитељи, и да би скренули пажњу на себе они траже казне и у том тренутку кад добију пажњу родитеља, па макар и такву – они се смире јер су добили дозу без које не могу. Женска деца која се тако одгаје постају склона скандалима и од небитних ствари праве велике проблеме и просто траже да их муж удари. Честа агресија, хистерија и нервоза су показатељ тешке трауме престрогог и агресивног родитеља. Какав ће брак бити и том човеку и деци поред такве особе? Зато често пута жене које су на то навикле не желе да оду од мужа који их туче, јер то њима треба. А можда тај муж и није насилник већ је присиљен на то насиље психичким тортурама свог партнера. А мушкарци који су тучени траже сваки разлог да би напали све око себе. Углавном такви касније и оца туку. Таквим људима љубомора је главно оружје.

Видите колико честе батине могу проузроковати проблема у животу.

Са децом треба радити. Кад нису добри треба их изоловати и одаљити од заједнице (ћошак или тајм-аут). Тако их учимо да ће њихов грех лошег понашања проузроковати да они не буду део те заједнице. А са друге стране децу треба похвалити пред целом породицом кад ураде нешто добро. Никако не хвалити и кажњавати децу без икаквог разлога, то је јако важно да упамтите.

Посветите се деци бар десет минута дневно, али само њима. Искључите телефон, телевизор и све остало. Гледајте дете у очи и слушајте шта вам прича. То је довољно да дете добије што му је потребно на дневној бази. Код мене је тај период навече. Тад се сви окупимо и причамо некад и сатима о свему. Постављају се питања и дају одговори. То научите вас и вашу децу и заузврат нећете бити последњи који ће сазнати за њихову муку у животу. Систем нервозе и казни доводи до отуђења, тајне се крију и родитељи углавном последњи сазнају шта се дешава јер се деца боје да им кажу.

Не дозволите да вам се деца осете нежељено и неважно. Такође их везујте за Бога. Учите их да се Богу обраћају и да је Он увек ту за њих. Тако ћете их спремити за своју смрт и на то да живе једног дана без вас. Највише пате они људи чији родитељи нису били верници, а били су добри људи.

Па ето… Туциндан ми буди успомене кад сам намерно правио глупости да ме мајка не би могла тући. Нека моја освета и моја моћ над њима. Једини проблем је био тај што сутра није Туциндан, па се краткотрајно примирје прекине и ратна дејства наставе.

Желим да вам сваки дан буде “туцин” дан и да ви децо никад не доживите батине од родитеља. Већ да се трудите да помогнете својим родитељима да превазиђу своје проблеме, а да им ви не будете проблем већ одмор. Да воле кад су са вама и да ваш однос, како старите, буде све бољи.

И за крај ћу рећи да је, упркос статистици, заправо свако посебан, и да се не може рећи ово може ово не може. Да јачате и градите ваше односе заједничким снагама у љубави и међусобном разумевању, јер то је предуслов за Божић, тј. за однос са Богом.