Данас, на Светог Трифуна, почињу радови у воћњацима, тј. пролећно орезивање.

Прво орезивање човеку показала је коза. Ушла коза и домаћину обрстила пола винограда. Домаћим, видевши то, прописно је казнио козу, убивши је и послуживши гостима. Када је дошло време листања и бербе, виде домаћин да је тамо где је “орезано” родило знатно више, квалитетније и бујније. Тако је човек научио да се ново рађа из одбацивања старог. Коза јесте платила животом, као што се све вредне лекције другима морају скупо платити. Из само тога видимо један дубоки смисао теологије, где је Христос тај који даје живот за нас учећи нас да се одрекнемо старог и родимо у новом.

А ето и за недељу дана почиње пост. Улазак у пост је правилан ако се исповедимо и покајемо у том процесу духовног маратона. Тако скидамо са себе небитно и суво и дајемо шансу да се снага скупи и род свој изгура.

Ако размишљамо о психолошком аспекту исте приче, видећемо да човек мора одбацити прошлост зарад будућности. Па чак се и не секу само суве гране већ и родне, да се формира боље крошња, проветравање и да више сокова стигне у, обећане пупољцима, плодове. А то нас такође учи планирању, стратегији али и нади.

Кад су боровнице у питању, ту људи кажу да комшија орезује. Што се више ореже то је боље за њих. Видите, све што мислите да су вам други ускратили Бог ће надоместити. Нису вам штету направили већ корист иако се то сад у овој фази не види. Дакле вера.

Зато боље да себе орезујете сами, постом и молитвом, да нас неправдом не би други орезивали, а иако се то деси да нас орезују “комшије” сурово и са подсмехом, знајте да је род увек и одувек давао само БОГ!