Данас је наш „мали“ Павле напунио 13 година. Свашта је стало у његових 13 година. Како и не би, с обзиром на то у каквој породици живи. Није лако свештеничкој деци! Виде свакакве саблазни, чују разне муке и проблеме, а неретко се суочавају са прогоном.

Увек сам се питао зашто је тај прогон као казна толико тежак, а онда сам одрастао и схватио.

Није ми страно носити терет на својим леђима, али кад видим да они деле тај терет, то ми најтеже пада.

Павле je поготово обележен тиме и то ће га пратити до краја живота. Само да то буде прогон Христа ради, а не глупости његове ради. Није ли то молитва за сваког од нас?

Недавно је у школи имао баш велике проблеме. Једна наставница га је, како из мржње, тако и из тог немирног духа у њој, толико злостављала и малтретирала да га је на крају и физички ударила.

И ми смо често бивали кажњавани физички у школи, али је разлика била огромна. Сваки наставник у наше време гледао је да нам помогне да одрастемо, да нас строгим очинским васпитањем исправи, али ово је другачије. Ово има за намеру да понизи и унизи, окрене све против њега и одвоји га од свих. То је сатански посао.

И врло добро знамо да то није наставница, него, по речима архимандрита студеничког Јулијана (Кнежевића): „Не мрзиш ти мене, него онај у теби. И не мрзи он мене, него Оног у мени.“

Намучио се ове године, а и ми са њим. А како да му кажем да што је старији, лакше бити неће!

Павле је вредно дете. И ове године је целу бербу провео са мамом на плантажи, помажући јој. Такав је и код куће – увек спреман да помогне.

Већ сада је заштитник слабих. Са његовим другом Нешом, који се упокојио пре годину дана, био је неодвојив, чувао га је и штитио. Тако чини и данас у школи. Уз другаре који имају епилепсију и дијабетес увек је када затреба, брине о њима и често ме пита: „Тата, како да реагујем ако неко добије напад или му падне шећер?“

Та његова љубав заправо говори о чистоти његове душе, о блискости са другима и открива зашто га је Свети Нектарије изабрао да га чува и штити. Њих двојица су се пронашли и заволели.

Баш пре тог прогона у школи, Павле је сањао како је на утакмици и да су против њега сви, и навијачи и играчи. Чак су и његови играчи били против њега. А на трибинама је био Свети Нектарије, обучен у владичанску одежду, са крстом у руци, и рекао му је: „Не брини, Павле, ја навијам за тебе!“

Шта рећи, осим да му то стално буде пред очима и да, носећи тај крст, слави Бога.

Мали, а велики…

Нека му је благословен рођендан и лако ношење крста.

Заиста вам кажем, није лако бити одабран, поготово не на путу прогона и страдања.