Кад је човек живео са Богом у љубави, свако дрво је плод давало. Живело је за то да човеку удовољи, јер је створен да брине и негује, да крунише својом пажњом и љубављу целокупну природу и кроз себе, њу принесе Богу.

Не знам да ли знате зашто сељак воли земљу?
Јесте ли се кад запитали зашто паор стално гледа земљу?

То је, драги моји, зато што је земља мајка. Мајка која рађа небројено много живота у свим бојама, облицима, укусима, мирисима. Онај који воли своју мајку не може да не воли децу њену! А деца земље нису само људи, који су из ње узети, већ и плодови који из ње расту.

Ако нам је Бог Отац, онда нам је земља мајка. Створена је пре нас. А ми смо из њене утробе потекли, њом се за живота хранили и у исту ту земљу на крају идемо. Враћамо њој што је њено, а Богу што је Његово.

Земља ће бити и у Рају, а са њом и сва њена деца. Деца која воле једно друго као браћу и сестре, али и Оца и мајку своју.

Као млад свештеник у селу сам гледао тај њихов однос према мајци земљи. И на крају схватих. Ја сам тај који њих везује за Оца и небо, а они мене за мајку и земљу.

Нисам само ја деловао на њих. Више су они на мене. Зато сад на свом имању имам 3.500 садница боровнице, четрдесет стабала трешања, двадесет вишања, двадесет крушака, двадесет јабука, двадесет шљива и толико кајсија и бресака. Зато имам и пчеле. Али баш због тог односа, те плодове или не једем или их једем са великом захвалношћу. Ја негујем то што из земље расте и одржавам их у животу, чувајући их од болести, инсеката, суше, мраза итд, а оне ме заузврат награде плодовима. Колико сам ја срећан што њих храним, толико и оне кад од њих уберем. Зато ја у току бербе ретко будем у воћњаку. Волим тај наш мир заједнички који се, ето, двадесет дана у години узнемири. Али знамо да то тако мора, па издржимо.

Ето зашто сељаци воле земљу. Јер и земља није пролазна. И она је парче вечности. Зато се и Господ родио телом, а не само духом. Зато је, драги моји, скоро свака прича из Јеванђеља о земљи и радницима на њој. Господ је за живота одао почаст и љубав свој својој деци. Прави домаћин.

Не знам како се још нико није сетио да наслика Господа са шајкачом. Јер је Он први и највећи домаћин и Отац свих!

Готово сви људи овога света овако замишљају Рај. А нама је дато да ту већ живимо. Страшан је и језив грех живети на овој земљи и бити Богу незахвалан. Биће у Рају они који су рођени ван истине, а нама ће истина бити позната; они рођени у пустињи, а нама ће Рај бити познат. Ми ћемо мислити да је Рај Србија, а они ће знати да није њихова пустиња! Зар да они рођени у пустињи, без историје богопознања, буду захвалнији од нас?