Да, чули сте да је он велики грешник који је пуштен уместо Христа. Читали сте о томе, а и гледали филм. Но све што се издешавало има далеко дубљи смисао него на први поглед.

Тај Бараба смо у ствари ми!

Сваки понаособ. Човек грешник ради којег је Христос страдао и васкрсао.

Кад се мало замислимо нећемо осудити Барабу што је бараба, јер смо и ми то, већ ћемо бити још захвалнији Господу на жртви Његовој греха наших ради.

А шта је било са овим Барабом?

Па, осуђен је да не може да умре. Будући да је Господ страдао за њега, смрт је од њега бежала. Био је на галији римској годинама и веслао, па у рудницима и на свакаквим местима као роб и слуга, али смрт је бежала од њега. Његова једина жеља била је да умре! Маштао је и сањао о томе – али ништа.

У једном његовом путу срео је поново Господа у лику апостола, примио крштење и постао један од ученика Христових. Проповедао је о себи и Христу. О томе да смо сви ми Барабе ради којих је Господ страдао.

И ето, на крају је смрт дошла по њега те је умро као мученик Христа ради. Христос је страдао њега ради те му је он то вратио, страдавши за Христа.

И у тренутку смрти његове, плакао је од радости, молећи за опроштај.

Видите како ни барабе нису то кад се сретну са Господом!

Каква прелепа прича коју ретко ко и примећује и прође тако неприметно поред нас…

Да Господ погледа и нас барабе и кроз покајање сједини са Собом у Рају!

Христос васкрсе!