Лагано и без журбе кренули смо из Велике Плане за Пореч. Гужве око Загреба су нас натерале да сиђемо код Поповаче и изађемо код Босиљева и наставимо према Ријеци. У Поречу смо били пар дана, па наставили дуж обале, до Трста. Онда Венеција, Фиренца, Болоња – па до Лидо ди Камајоре. Ту смо били пар дана а онда се укрцали на трајект за Сардинију. Преко Олбије дошли до Коста Смералде, на северу Сардиније – тачније до места Порто Квадро, поред Санта Тереса Гаљуре. Ту смо седам дана боравили обилазећи плаже.

Пут на Сардинији је ужасан. Искрено, возили смо бубу тих дана више него фићу. До Сардиније предње гуме су се излизале до жица. Реглажа је рађена на празан ауто и кад се натовари – ето га резултат. Купио нове гуме, па назад. Тамо реглажу нису имали кад да раде. Нема везе, појешће и ове.

Гуме сам опрао у мору Сардиније, па ће били леп рам за слике које ћемо ставити унутра заједно са лед расветом. Аутентичан трофеј са овог путовања.

Онда назад Олбија – Ливорно. Па од Ливорна до Анконе вожња кроз Тоскану. У Анкони трајект до Задра, и ево јутрос око два смо стигли надомак Бања Луке. Ту ћемо одморити пар дана, до коначног повратка.

Проблеми, осим гума, су били следећи:
Прегрејавање у једном тренутку, јер је чеп хладњака пуштао ваздух па није повлачио антифриз из боце. Чеп смо клештима дотегли и наставили без проблема. Ноћас сам приметио да ми се папучица гаса савила на унутра. Вероватно је фићино грејање омекшало папучицу, па се савила. Исправих руком и настависмо. Буби је спала клема синоћ – и то је то од кварова. Све у свему стандард и поправља се успут. Ништа ново и нерешиво.

Пут у Италији од Ливорна према Фиренци је за избегавање. Ужас. Никад не идите тим путем. Такође пут Задар – Бања Лука преко Кључа, има деоница од 25 км, све рупа до рупе… Сардинија је такође ужасна за вожњу.

Сутра се враћамо назад, па да фића, а и ми, мало одморимо од ове авантуре. Залепили смо налепнице на прозоре, што нам је свима посебан гушт, а видим и да смо повукли ногу па се још њих осмелило на далек пут фићама, пошто су сви медији пренели да смо кренули као некад.

Зато сматрам да ми, љубитељи старих аутомобила, имамо ту обавезу да пробудимо љубав према њима и у другим људима. Колико њих су нам свирали и махали и сами то знате. Полиција у Италији нам је свирала и махала, Хрвати, Словенци – и ниједну непријатност нисмо имали, Богу хвала.

Ето, поделих мало са вама, а нешто смо и снимали, па кад направимо видео пута поделићемо и то са вама.

Живи били и срећан данашњи празник Преображења Господњег.

о. Предраг