Заправо је цео живот једно чекалиште састанка и растанка.
Човек на свет долази са чежњом родитељском и његов долазак на свет је испуњење родитељског чекања.
Одрастање нас учи да су растанци неминовни. Помало и полако све се више растајемо. Док не дође тренутак да се у смрти растанемо али и у Васкрсењу заувек састанемо. Управо ту, у Есхатону, долази до престанка сваке чежње, чекања и растанака.
Од чекања оброка, јутра и вечери, вољених наших, испуњења дневних и животних циљева, дана и година и тако даље у недоглед душе колико је суза проливено у тим чекањима…
Чекај ме и ја ћу доћи…
То једино Господ може рећи.
Његов долазак је испуњење сваког нашег чекања и коначна радост срцу нашем, јер са Њим долази љубав, истина, заједница, вечност и коначно радост.
Ал’ до тад…
Остаје нам да чезнемо срцем за Богом и ономе шта носи сваки час нашега даха.
Slava Bogu 🙏 ❤️
Slava Bogu 🙏 ❤️
Comment *
U trenutku nemoći suprugove i moje, kazem mu da vise nemam ideju, ni nacin resenja problema, i da idem da spavam. Potpuno nemocna sam legla i ničim izazvano, iznenada sam osetila neverovatan mir, kao da se otvirila i dusa i telo i mozak i samo sam izgovorila, Bože neka bude volja tvoja i uspavala sam se. Ujutru sam se probudila nikad odmornija. To doživljeno, to prosvetljenje, svakom bih pozelela da dozivi.
Prepustimo Svevisnjem da nerešivo reši, da on odluči način i vreme. Eto to bi pre godinu dana i sada se polako problem resava. Mi bi smo odmah i sad. E…..
Nekoliko puta sam smrti gledala u oci. Strah od odlaska nemam, jedina zelja bi mi bila da me docekaju nasmejani roditelji i moj pas. Pas koji je bio za nas lek u najtezim trenucima, koga sam na onaj svet ispratila okupanog mojim suzama. Smrt roditelja sam znala kada ce biti i plakala i molila Boga, ali kada su umrli stegla sam dusu da zastitim decu, a potom kada ostanem sama… Sta je smrt filozovsko pitanje. Samo jedno znam nemam strah ni od bolesti ni od smrti. Nemam strah od odlaska pred Boga, sve sto sam i sto radim je u sluzbi čoveka, na najbolji nacin sa puno ljubavi. Gresim nekad i to osetim i pokusavam da ispravim, da se izvinim…. Pustimo život da teče, radujmo se novom jutru, novom danu…budimo nasmejani i kad dusa to nece, jer i lazni osmeh postane pravi i iskren. Čežnja i ostvarenje čeznje, čekanje bilo čega od naseg radjanja, preko donosenja na svet novog živita, smrt, u mladosti cekanje ljubavi, onog pravog, zavrsetka skole, zaposljenja…sve to dodje kada se sklope kockice koje dobro uklapa Svevisnji i postavi nas u pravo vreme, u pravom trenutku.
Moc coveka nije tako velika ni intelektualno, a ni novčano. Naučimo se strpljenju i mirom u duši. To je mnogo tesko da se nauci, ali vezbajmo.
Ovo je moje vidjenje čeznje i čekanja, bilo čega, bilo kada, bilo gde.
Слава Богу 💙🙏🙏
Slava Bogu❤
❤Slava Bogu
Слава Богу!
pomaze Bog