И тако… Као и свако јутро, братија се окупила на молитви. Након јутарње молитве изађосмо испред храма да у хладовини липа попијемо чај и кафу и да поразговарамо, као и свако јутро. Но овог јутра наш разговор је прекинуо тешки удес испред порте.

Јак ударац и облак прашине. Поскакасмо да видимо шта се десило. Камион са песком је улазио у порту, због радова које имамо, а ауто из правца Паланке је пуном брзином ударио у задњи део камиона. Старији човек и жена. Без кочења при великој брзини, можда и заслепљени од сунца, ударили су сувозачевом страном и заротирали се за 360°.

Прилазим ауту док братија зове хитну, човек свестан, са дубоким посекотинама главе. Није био везан и ербегови се нису активирали. Сувозачева страна уништена скроз. Жена без свести. Богу хвала, дише.

Позвао сам одмах ватрогасце јер морају пнеуматским маказама да отворе ауто да би хитна дошла до повређеног лица. За мање од два минута ватрогасци су били на лицу места. За мање од минут су отворили ауто попут конзерве. Хитна је преузела даље.

Богу хвала, жена је била везана и није имала видљивих повреда. Дошла је свести таман кад је хитна стигла. Обоје су превезени у Ургентни центар у Смедеревској Паланци живи.

Ово сам вам написао да подсетим све нас на то како се ствари могу догодити без наших могућности да их променимо. Зато је опрез увек потребан. Молим вас, браћо и сестре, не журите! Стићи ћемо све! Вежите се и будите одговорни. И сам некад попустим, ал чини ми се да ђаво баш тад највише чека. Да се човек опусти и заборави..Све се некако поклопи како не треба.

Само нас Бог сачува тако у многим случајевима, а да и не знамо и да Му не захвалимо.

Зато успоримо ток живота. Често ми се чини да возимо трке, а не да идемо где већ идемо. И то често причајући телефоном. Не мора се јавити увек! Нека сачека тај који зове. Секунда је то… Боље стићи икад него никад!

Али најбитнија ствар коју сам хтео да кажем је да похвалим наше хитне службе спасавања. Ватрогасце из Велике Плане и хитну службу, као и полицију. Посебно ватрогасну јединицу која се створила ту у рекордном року и у истом ослободили повређено лице.

Људи себи често дозволе да коментаришу друге, а ја кажем не дао Бог да нам неко од њих затреба. Полиција, ватрогасци, доктори и свештеници су ту за људе и то тад кад је најпотребније. Чувајте се оговарања и осуђивања свих, а поготово ових позива.

Још једном све похвале за све наше али и све службе у Србији.

Нека вас све Господ чува поготово вас који путујете.