Искрено нисам знао да лук има овакве цветове, а једем га цео живот. Једна мала ствар коју мислимо да познајемо показује да само површински познајемо ствари које користимо свакодневно. И није спорно што имамо такво спознање, али је проблем кад мислимо да знамо све на основу те наше спознаје. Кад површинско прогласимо за суштинско.

Човек треба увек бити свестан свог знања и свог незнања. Није грех не знати већ напротив – то сазнање доноси смирење. Грех гордости је мислити да све знамо и познајемо на основу неког површинског искуства. Тако људи доносе закључке и о људима које нису упознали, а већ их “познају”, па чак и осуђују…

Приступите сваком са знањем и искуством да није све тако површно и да се увек има шта научити и истражити. Не прихватајте све здраво за готово. Ни ствари, а ни људе. Поготово кад знамо да се са околностима у животу људи могу променити. Ако нам је Христос нешто показао онда је управо то, како се људи у додиру са Њим мењају на боље.
Управо нас то сазнање води у расуђивање, а не у осуђивање. Па кад видите лошег човека а ви помислите да га Бог воли и да још има шансе да се промени и задобије спасење, а кад видите дивног и доброг човека такође помислите да се и он може оклизнути па просути млеко што је скупљао годинама.

Људи се мењају, а спознаја о томе нас учи да никог не преувеличавамо нити потцењујемо. На крају крајева, сви људи овог света су у природи једно.
Осуђивање палог човека је осуда и самог себе. Баш зато што смо ми у природи једно, Христос је и успео примајући ту природу на себе, својим Васкрсењем да васкрсне све нас од‌једном. И оне који су пре Њега умрли и оне који ће се после Њега родити. Целокупна природа васкрсава по обличју Његовом и Васкрсењу Његовом.
Ето драги моји шта нам све може открити поглед на цвет лука. Цвет лука – свет човека.

Христос Васкрсе!