Ово је слика теологије испричана природом. То је природна теологија. Шта му то значи?
И сам Господ је причао у причама, користећи народу познату слику или догађај. У своје време народ се углавним бавио пољопривредом, те су многе приче говорене из угла виноградара, радника, сејача, жетелаца, домаћина, свадби итд. Заправо је теологија све око нас из чега можемо извући Божију поуку. Свети Владика Николај је такође објашњавао теологију кроз примере природе ради лакшег разумевања.
Па ето, пре неко јутро кад сам ишао на јутарњу службу видим овај пример замрзнуте траве у хладу и отопљене која је на сунцу и топлини. Па ми одмах падоше поуке на памет:
Како Господ љубављу мржњу отапа из срца наших. Како смо ми позвани да пригрлимо топлину и све мржње одмрзнемо и загрејемо. Како смо и ми само топлота у животима многих, те стога позвани да љубављу и вером загрејемо срца људи и унесемо светла и топлине у њихове животе.
Поука је много, а свака упућује на то да без сунца, тј. Бога, нема ни топлине, ни светлости, нити рађања – већ напротив: вечна смрт, лед, мржња, хладноћа и мрак.
Зато да коначно направимо корак ка светлу. Није ли Господ рекао за Себе: “Ја сам пут, истина и живот. Ко ка мени иде неће ходити по тами”…
Тек онда кад нама вера и љубав према Њему загреју срце и душу, онда том енергијом можемо отапати лед и мржњу око себе. То је баш оно што раде деца: дечије срце, топло и мекано, топи окамењена срца старих људи натопљена бригама. Враћа живот у њих. Радост и безбрижност. Док коначно или деца не промене нас или ми не променимо њих!
Savršeno ispričano.
Hvala ti Oče što si ovo podelio sa nama. Neka te Bog čuva.
(:
Hvala Vam Oče za Vaše poticajne priče i pouke! Bog Vas blagoslovio!