Док се по другим државама наша браћа и сестре боре да сачувају своје светиње и животе као и право на вероисповест, ми за то време пљачкамо своје храмове, пљујемо своје свештенике и владике и одричемо се своје вере и манастира. Шта мислите, ко има будућност?

Наши преци, док су били под тешким окупацијама, градили су храмове и обнављали манастире. Својом крвљу и знојем су осигурали код Бога нашу будућност, да би ми данас исте те светиње пљачкали, а оне који то раде оправдавали како можда ”нису имали избора”, па чак и кад на пљачку дођу у аудију са златним ланцем око врата.

Кад сам био у Русији обилазио сам доста храмова али и капела које имају златне куполе. Не позлаћене, већ златне. Шокиран да на гробљу има капела са златним куполама а код нас немамо ниједан храм такав, јер би исти народ пљувао своје свештенике што стављају златне куполе иако је то храм свих нас и наше деце, а не храм од попова, показујући тиме незнање да је храм икона Раја у коме је све сјајно и украшено. Самим тим је Литургија икона дела у Царству небеском, док је храм икона простора Царства небеског.

Не заборавимо тиме и речи Јуде, издајника Господњег, који је приговорио Господу када му је Марија сипала нардово скупоцено уље на ноге и брисала их косом уместо убрусом: ”Зашто се то миро не прода и не раздели сиромасима?”, где га је Господ укорио рекавши: ”Пусти је. Сиромахе вазда имате са собом а мене немате.”

Многи би данас ”хришћани” Христа осудили због те изјаве, а Јуду издајника оправдали говорећи: ”Ко зна која га је мука натерала да изда Исуса за тридесет сребрника!”

Но, на моје питање браћи у Русији, да ли се боје да неко то не украде и да ли се то дешавало, они су ме шокирано гледали чудећи се како ми је такво питање пало на памет али и одвоварајући да се то не дешава, а ако би се и десило – да би такав/таква били убијени због тог скрнављења.

Кад сам им рекао да су код нас у околини сви храмови опљачкани и то не од стране непријатеља већ свог народа, они су били згрожени. Тако је рецимо моја капела остала без бакарног крова и то два пута, па смо после ставили лим. А пре месец дана је опет опљачкана и Јеванђеље покушано да се запали. Затекао сам једном човека који је устима узимао паре са иконе, мошти су померали као највећи неверници и бацали да дођу до пара што би неко ту стављао. Мошти Свете Петке украдене су из Рашке области па просуте из кутијице јер је она била позлаћена. А замислите после дођу говорећи да им нешто не иде од руке и да им се свашта дешава у породици, а неће да кажу и да се покају кад кола крену низбрдо и ђаво дође по своје.

Скоро сам гледао снимак на којем се српски војници који су отишли да ратују на Руски фронт жале како их Руси не цене уопште и како их називају лоповима и наркоманима. Кад сам се сетио овог што вам рекох за Русију, није ми било чудно што је тако. Боље да су ти војници остали у селима и градовима својим да чувају своје школе, цркве и домове здравља од лопова него што су тамо отишли да траже правду.

Како год, ово докле смо дошли говори да нисмо као народ ништа напредовали и да смо чак веома пали. Завист, лоповлук, мржња – никад нису били већи у народу. Осети се у ваздуху да се може сећи ножем колико је густо.

За нас последње време увелико долази. Зато да се подсетимо на речи Светог Јована Крститеља: ”Покајте се јер се приближи Царство небеско!”

Ове речи треба да буду свуда записане. Графитима по зидовима, на заставама, транспарентима, у књигама, на друштвеним мрежама итд. Где год човек да погледа да види ове речи Претече Јована. Иначе ће врло брзо наша земља пасти, наша деца пропасти а наша поколења нас проклињати!

Лоповлук и скрнављење храмова је грех, проклетство и кривично дело! Ако се не покаје свако ко то чини, неће ући у Рај, био он жена, болесник, политичар, поп, доктор или ко год.

Лењост, похлепа, среброљубље им је свима отац и име му је мамон! А Господ је рекао да се не може служити два господара – или служиш Богу или мамону. А у посланици Тимотеју, апостол каже да је корен сваког зла у љубави према новцу.

Преиспитајмо себе и покајмо се да би имали будућност и на земљи и на небу!

Христос посреди нас, браћо и сестре!