Данас, на Празник зачећа Светог Јована Крститеља, први примерак нове књиге “ЈЕЗИК ДУШЕ” је дошао у наш дом.

Нова, а трећа књига по реду, како кажу људи који су је припремали, најбоља је до сад. Она је као наставак “Мисионарског дневника”, са додацима и посебним причама. Добила је назив по првој причи у књизи, о монаху који је изгубио слух за свет када је још био млад и како се са тим борио. У књизи је и додатак, где су људи на разне теме слали писма и шта им је одговарано.

Премијера књиге ће бити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду, на истом месту где смо били и прошле године: на штанду “Природног тамјана”, у хали број четири.

Морам напоменути и следеће:
Због тешке политичке ситуације у земљи изазване падом надстрешнице и страдањем шеснаест невиних људи, неки људи позивају на бојкот Сајма књига, што сматрам да није примерено. Свакако да свако има вољу да уради како жели, али Сајам књига је сад већ институција и догађај који се мора одржавати и неговати јер су се и без ове тешке ситуације многи намерачили да га укину и обесмисле, што се не сме дозволити.

На годишњицу пада надстрешнице ја ћу у свом храму, а сигуран сам да ће то урадити и остали свештеници СПЦ, одржати парастос, тј. молитвени помен за све страдале, а упутићу Господу и молитву за мир у земљи.

Ситуација је заиста тешка и мучна, али морамо научити како да из тога изађемо бољи, а како да научимо ако не читамо књиге светих и мудрих људи који су нам свој живот, искуство и мудрост оставили у аманет. Ако престанемо да учимо и образујемо се, враћамо се степен ближе неписмености и зверском понашању. А у прилог томе говори и чињеница да на телевизији више ни на једном каналу нема образовног програма, а и то да су школе престале да постоје као васпитне установе, а са доласком вештачке интелигенције је питање колико ће школа бити и образовна установа. Образовање и васпитање је постало данас уличарско, те се стога и морамо борити да се књига, читање, образовање и васпитање одрже – и то баш у част и помен оних који су страдали. Тиме ћемо се потрудити да наредне генерације буду образованије и васпитаније а самим тим и одговорније, да се опет не деси пад друге надстрешнице!

Сајам књига није никаква журка, прослава нити било шта слично што би умањило било какво обележавање неког и нечијег помена. Чак сматрам да је баш прилично Сајам одржати и посветити жртвама пада надстрешнице као и њиховим сродницима, са знаком узвика на све шта се у последњих неколико година дешавало и у школама али и на телевизији, и шта смо тиме постигли а шта променили!

А кад смо већ код знака узвика, веома ме брине чињеница да неки траже да се Сајам не одржи или бојкотује. Одржан је сајам оружја скорије, и то у Новом Саду, и то у време када се суочавамо са побијеном децом у школи, а да се не одржи Сајам књига у Београду?!

Не могу да овде не видим злу намеру умотану у неку врсту саосећајности за страдале. Сајам књига није политички скуп већ можда и последњи збор образовања и књиге у држави који се мора бранити, а не укидати. Познат је одавно шаблон уништавања једне државе, а то је урушавање њена три стуба: војске, образовања и здравства. Код нас има још један стуб, а то је Црква, на чијем се урушавању и те како ради. А колико је Црква јак стуб говори чињеница да је на Косову и Метохији једино она остала са народом који доле живи.

Свакако да се може наћи много замерки, али се баш из тог разлога мора радити на поправци и одржавању истих, а никако на урушавању постојећег стања. Здравство ће променити нове генерације доктора и медицинских сестара које се полако обожују. Војску ће променити официри и војници које тек треба обожити и комунизам протерати до краја, а просвету млади професори, наставници и учитељице са васпитачицама – и то у име Светог Саве, којим смо скорије заменили Титове слике и са тешким мукама одржавамо га на том зиду услед напада разних невладиних организација умотаних у права људи.

Све у свему, Сајам књига предводи и школству, и војсци, и медицини, и Цркви, али и држави са народом.

Како год… Ја вас чекам на Сајму да као и ових година пошаљемо поруку колико је књига важна и то не било која књига, већ посебно она духовна, која је данас “хлеб насушни” и упутство и водич кроз ова нова времена која преко ноћи долазе.

Срећан вам празник и нека молитвама Светог Јована Крститеља и његових родитеља, нас Господ помилује!

о. Предраг

(Фотографије: Сајам књига 2024)