Видим да је наша објава остављања телефона од синоћ постала интересантна медијима, па се такмиче ко ће избацити бомбастичнији наслов. Што је најтужније, доводи се у питање да ли је то фора или стварност… Да се човек запрепасти колико смо се саживели са телефонима, да је гашење њих на седам дана постало фикција. То је веома жалосно.

Мобилни апарат је данас људима све. Чиповани су својевољно и телефон носе свуда где иду. Навикнути смо да их носимо стално са нама и да се јављамо кад год нас позову. Игрица, друштвене мреже, посао, забава – све у једном. Нема човек разлога да га остави.

Многи наводе како се некад живело. То више не постоји, јер деца без мобилног телефона не могу да иду у школу. Примају задатке преко вибера, електронски дневник… Мобилни је нашао своју сврху као највећи крадљивац времена, а људи живе у илузији да га могу оставити кад год пожеле, као и алкохоличари који кажу да могу оставити пиће кад год хоће.

Ако одете на одмор и понесете телефон, понели сте све са собом! Посао, политику, пријатеље, фамилију, непријатеље и све остало. Искористите одмор тако што ће вам поглед бити загледан у даљину, а не у екран. Тако што ћете читати књиге и бити са породицом сто посто без сметања и упадања у живот.

Ми смо се породично договорили и сви смо оставили телефоне у хотелски сеф, осим мајке. Она је телефон држала у соби у сефу и вадила га на пет минута навече да провери да ли је код куће све у реду.

Деца су била одлична и без криза, а време је драгоцено.

Што се тиче тога да смо данас објавили, а и даље користимо телефон, то је из практичних разлога. МУП је објавио да људи не објављују фотографије на мрежама са одмора, јер лопови гледају и чекају. Ми смо у последње време нажалост имали те непријатности више пута. Нама је одмор завршен и ми се враћамо у Србију и сад објављујемо шта смо снимили. Онај мали породични подвиг је завршен.

Такође, да нагласим, ја не водим мреже већ администратори који помажу добровољно у томе. Време које ја проводим на мрежама је разочаравајуће за многе. Имам доста обавеза да бих га на њима губио. Кад нешто напишем на папиру ја проследим, а они објаве.

Кад идете на одмор онда оставите све са стране што иначе радите ако мислите да се одморите од свакодневног стреса. Ми смо због сликања понели фотоапарат.

Нажалост, пре ће деца данас оставити телефоне неголи одрасли. Сви ће рећи да им треба због посла итд, а највише га користе за шпијунажу и гледање рилсова и глупости, а не за посао. Ако тражите да деца оставе телефоне онда их оставите ви први. Зато ће овај породични потез, иако делује лако, за многе бити фикција.

Синоћ смо имали вечеру са менаџером хотела који је то све видео својим очима и пришао и рекао да је он за својих тридесет година рада у хотелима ово видео први пут, али и признао да када би он то својој деци урадио, да би ”избила револуција”.

Подвиг лични и породични мора да постоји. Тако навикавамо себе, али и нас као породицу и малу Цркву, да заједно стремимо ка бољем МИ! То је веома важно. Но, нажалост, ми смо у хотелу били једини који са собом нису носили телефоне и рећи ћу вам нешто:

Било нам је супер!!

Савет:

Немојте да више времена проводите на телефону него са породицом!