Данас у кругу од осамсто метара пало је тридесет литара кише у року од десет минута и пратећи снажан град. На само триста метара од моје плантаже као да сте на Копаонику. Али плантажа са минималним оштећењем листа и плода. Само чудо како је у овој олуји и граду боровница опстала. Шта рећи осим: Хвала Ти, Боже.

Но жао ми је оних које је ова пошаст погодила и обрала. Немоћ људска се у тим тренуцима види. Иако често помислимо да смо нешто моћнији него што смо, кад дођу ватра, поплава, град, мраз или смрт тек онда видимо реално стање ствари.

Видиш да се облачи и само можеш да се крстиш и молиш. Ето некад Бог погледа, а некад те спусти на земљу. Но сељак је довољно спуштан ових година.

Спаси Господе грешни народ свој, а спаси и мене…