Данас, на Светог пророка Илију, крстисмо Илију. И то није било који Илија већ мало чудо Божије. Онај Илија који се родио као многожељено и дугочекано дете у родитеља Владимира и Јелене. После дуго година труда и многих медицинских интервенција почело је да нестаје наде да ће уопште добити дете. Време је пролазило, али вера није.

Једнога дана дошао је Бојан и тражио од Владимира да свог вољеног фићу поклони оцу Пеђи. Тешког срца се растао од фиће, али са утехом да ће тај фића живети и усрећити мене недостојног. Ето једну давну жељу и опет исто дугочекану.

И тако је Владимир решио да поклони фићу. После пар дана је Јелена отишла на вештачку оплодњу и Бог је наградио њих, и после доста неуспешних година, остала је у другом стању. Овај пут родио се мали Илија којег смо данас крстили.

Бог даје кад ми дајемо. Кад ми усрећимо друге и Бог ће дати нама. И неважно је да ли је то нешто материјално или пак један загрљај или молитва или пак лепа помисао. На све то Бог одговара радошћу.

И тако сада Влајко на екрану свог телефона, уместо фиће, има слику Илије.

Дакле, ово није прича о материјалном, већ о радости која се умножава и постаје све већа и јача.

На крају ће све материјално престати, човек и природа добити нову форму, али љубав и радост ће отићи у вечност. Фића неће постојати у Царству Божијем, али Илија и његови преци а и потомци ће итекако живети у вечности.

Водите рачуна да улажете у оно благо на небу, тј. у оно што ћемо са собом моћи да унесемо у радост Господара нашега.

Веома сам захвалан Господу на овом чуду малог Илије и радости којим је обасуо његове родитеље, али и све нас.

Заиста је велики Бог, а и велика је љубав Његова!

Не престајте са молитвом и не прекидајте да верујете у Бога. Ако не даје то што тражимо – или није добро за нас или још није време. Он зна, Он види, а на нама је да се молимо и да Га волимо шта год да Он одлучи. Љубав ће наша увек бити тестирана у овом свету од нашег првог удаха до нашег последњег издаха!