Лепо је и дивно кад својој деци омогућимо део нашег одрастања и детињства. Ето и тог кад смо наше старе слушали како причају озбиљне приче, певају уз хармонику, а и смех једних са другима.
Неко ко не зна обичаје питаће се какве то има везе и са хришћанством. Такве бих подсетио да је овако и Христос са својим ученицима и пријатељима седео, јео јагњетину, пио вино, причао и дружио се до касно у ноћ.
Ето и те вечери кад су прослављали Пасху – највећи јеврејски празник, Господ даје заповест ученицима да иду код тог и тог човека да кажу да их је Он послао и да им спреми јагње за вечеру. А кад се вечера завршила, Господ узе хлеб и рече: “Ово је тело моје”, па вино, и рече: “Пијте, ово је крв моја.” И установио је на тој пасхалној вечери Литургију и нову Пасху, где је Он јагње које се даје зарад других. Ето зашто се хришћанство примило тако код нас.
Нама је дељење оброка и разговори у ноћ део одрастања, традиција и нешто без чега се није смело. Поготово што смо славу тако прослављали.
Тако и ми данас. Екипа која је три ноћи бранила боровнице од мраза и успешно их одбранила, сад се части и уз разговор о души али и песму хармоника – напаја своју душу.
Знам, драги моји, да стално причам о Литургији, али омогућите својој деци и ово. Кад одрасту све ће нам вратити и усавршити. Ако им се свиди биће домаћини као и сви наши дивни и славни преци, али да их обожимо да посте али и да се госте…
Христос васкрсе!
Oče,kako možemo pomoći nekom ako on ne želi pomoći samom sebi?