Светих водице и данас. Kад крену мириси и боје тад почиње рађање живота тј. пролеће. Тако ће сваком човеку сванути и бити пролеће који у свој живот пусти боје и мирисе.

Шаренило врлина и боје људских личности чине непоновљив мирис препорода и топљење снега који замрзава осећања и тако чини мржњу међу живим светом. Топлота љубави топи лед мржње. Мржња је себичност, а давање је љубав. Дати себе за другог као што пчеле дају себе за заједницу кошнице, или мрави вредни који на својим леђима носе терет сто пута тежи од њих самих – јесу примери који нас подсећају да носимо свој крст за друге. Једино тако, преко жртве, отопићемо хладноћу међу нама и вратити боје и мирисе у свој живот.

Не морам вам причати колико људи прође кроз годишња доба тј. доба прођу мимо њих, а да је у њиховом животу само зима била. Ни уши, ни очи, ни додир, а ни нос им није помогао да осете живот око себе. Живот прође мимо њих. Не дозволите себи то. Зима може бити само неко пролазно доба у животу човека али никако цео живот…