Вечерас је у нашем позоришту одиграна невероватна представа. “Српска драма” у извођењу Трстеничког позоришта, и у режији Шике Милошевића. Вишеструко награђивана представа, глума и режија.
Отац је пошао на ратиште да тражи сина и нађе га у смрти са својим стрицем који је погинуо 1914, и братом партизаном. Шта ће Срби по смрти причати? О чему ако не о завичају, кући и тараби. О женама и деци и начину на који су погинули. Отац је кренуо да тражи сина и тек кад га је нашао схватио је да га је погодио снајпер и да је и он мртав. Тад рече: “Ето нека лепа вест данас!”
Срби и смрт! Док се обичан народ плаши смрти, смрт се плаши Срба. Рекао би неки скаут са стране да не маримо за свој живот, али ко је видео живот нас Срба изблиза рекао би да нико не воли свој живот више од нас. Како онда то ако га толико волимо да га се тако лако одричемо?
Е па по томе и јесмо посебни. Баш зато. Из ината, а и из вере и љубави! Способни смо четрдесет година радити и зарађивати и онда све то у кафани за вече потрошити! То је једна од највећих врлина способности нас Срба, а Грци то зову “кавсокаливити” или паликућа! Највећи чин подвижништва. Вежемо се за кућу и запалимо је.
Срби су Божија главна забава а и извор светитељства и мучеништва! Нико се боље не разапиње, издаје, каје и васкрсава од нас! А ако по васкрсењу буде Срба у Царству Божијем, неко ће ракију пренети. Ако буде шљива у рају опет ће бити ракије. А ако буде ракије и свих наших, славићемо славу живота у вечности. Тада ће мајке напокон да скину црне мараме и покупе све делове разбијеног срца и наћи ће мир. А буде ли пшенице биће и славског колача, буде ли пчела биће и славске свеће. У рају, за столом Господњим, сви ће у наш ћошак гледати.
Данашњи Срби су то делом заборавили, па уместо ракије пију виски, уместо тамјана пале штапиће, а славу славе у кафани док им колач Шиптари у пекари месе. Од вере се одричу, а на Цркву ричу! Децу своју сами ил’ не рађају или убијају. Бракове сами раскидају.
Сва срећа па се време не рачуна од нас него ће бити у рају оних о којима ова представа говори. Само прави Срби ће моћи за тај сто да седну. Сто за храбре од којих се смрт плаши. Оних који и смрт дочекују са ракијом!
(В. Плана, 10. октобар 2022.)
👏🏻
Predivan tekst! Bravo za predstavu i glumce a onda i za vas dragi naš Oče Predraže što ste nam na onaj vaš poseban i upečatljiv način dočarali predstavu i vrednosti koje se kroz predstavu prikazuju. Slava Bogu i hvala za sve.
Postoji film “Sinovci” sa istom tematikom, slucajno sam ga prinasla na youtube, danima sam bila pod utiskom i knedlom u grlu, odlicna postava glumaca, nepravedno zapostavljen bojim se namerno, verno prikazano stradanje naseg naroda kroz istoriju.Preporuka svima da pogledaju.
Divno receno,kao i uvek. Nadahnuto, istinito i bolno.
Hvala Vam oce Predraze na predanosti nama rodu Vasem . Ima nas svakakvih ,al srca kad zatreba bice uz Srbiju. Dace Bog da Srbija zivi.
Daj Bože da se Srbi slože i umnože i da se vrate svemu onom sto su zaboravili i čega su se odrekli i da u raju za trpezu Gospodnju posedaju u što većem broju.
A ocu Predragu želim srecan put na predstojećem putu u Ameriku i da nam se zdravo vrati sa lepim utiscima .
Даће Бог да се Срби обоже, умноже и сложе и да буде све добро од Господа. СРЕЋАН ПУТ ОЧЕ! БОГ С ТОБОМ.
Дивно је што нам је Бог подарио овакве људе што срцем знају да опишу Србију и Србе, њен небески народ.
Оче, хвала на правим речима за ове ПОСЕБНЕ људе из Грабовца и Трстеника што чувају сећање на наше жртве…
Sto posto je tako💯💯💯👏👏👏☦☦☦💒💒💒!!!