Управо сам обишао човека који се за Божић шлогирао и сад се вратио кући. Отишао сам да га обиђем и утешим његову породицу.

Након тога сам обишао Миленка (Ром), коме су ампутирали палац на нози и због тога му је много тешко и не може да спава данима јер има велике болове. Исповедио сам га и прочитао молитву Светих седам младића која је за умирење душе и за оне који пате од несанице.

А затим сам срео једног од мојих миљеника, Алексу, који ме подсећа на мог Петра кад је био мали, па га зато мрвицу волим више од других.

Но, ово кажем јер се тај рад и брижност нас свештеника не види. О томе се не прича, а ето сигуран сам да сваки свештеник има дивна дела за која нико не зна. Не заборавимо да је име Духа Светога такође и Утешитељ, а ми који имамо благодат Његову такође смо ту да утешимо. Зато је и име свештеника – утешитељ (са мало „у“). Кад вас нешто мучи позовите свог надлежног пароха и уверићете се у ово, а разувериће вас у приче народа о њему. Мир Божији! Христос се роди!