Ово Јеванђеље чули смо више пута, али оно што нисте чули и што вам ретко ко може рећи јесте да се ђаво јако боји овог Јеванђеља. Када кренете ово Јеванђеље да читате у близини некога ко је запоседнут нечистим духом он крене да се баца, да вришти, да пада. А то нам говори да је ово Јеванђеље истинито од речи до речи… Јер, ђавола само истина боли. И смета му реч, истина, написано…

На овом месту где су пасле свиње и дан данас има велико поље где долази, необјашњено, крдо дивљих свиња, и њих може да види ко год ту пролази. Господ је тако угодио да потврди да је ово Јеванђеље истина. Споменик, заувек подигнут ту овом Јеванђељу, јесу те свиње. Да неко не каже: „Ма јесте, па где су биле те свиње?“ Па, ево их, и дан данас, после две хиљаде година оне и даље долазе ту.

Шта се ту заправо догодило?

Имамо, како у једном Јеванђељу кажу „једног човека“, а у другом „више људи“ – углавном један или више људи који су били запоседнути ни мање ни више него легионом, а један легион броји око шест, шест ипо хиљада демона. Када Господ прилази њима они га виде издалека и сведоче и говоре истину: „Шта хоћеш од нас Исусе Сине Божији?“

Апостоли нису познали Господа као Сина Божијег; ми га нисмо познали као Сина Божијег; свештеници и првосвештеници јеврејски који су чекали Христа од почетка света нису га познали као Сина Божијег, али демони, као пала деца Његова – као ми што имамо децу, па неко остане човек, а неко нечовек али свога родитеља познају увек, какав год да је – потврђују ту реч: „Шта хоћеш од нас, Сине Божији? Зашто си дошао овамо пре времена да нас мучиш?“

Дакле, то нам говори да они знају да ће доћи време када ће бити мучени…

Питамо се, ако они знају да се спрема огњено језеро за њих у коме ће бити мучени до краја, у вечности, зашто не пређу на „добру страну“, зашто се не промене, зашто не престану да буду зли?

То исто се питамо и за људе… Када људи краду, када убијају, када чине злодела, а имају децу. И ми стојимо, не верујемо, и кажемо. „Човече, умрећеш, и ти ћеш пред Бога. Па имаш ли ти децу, све ће се то њима вратити. Како човече се не покајеш?“

И ми се то питамо, и гледајући стресемо се од ужаса и прођемо даље. Јер ми људи, такви какви смо, опет поштени, гледамо да не начинимо неком нешто зло. И само ако се ударимо у главу, одмах кажемо: „Ето, то ми је због „тог“…

Као наша Марина, која је једном приликом, кад је звонила па се откачило нешто и ударило је у руку, рекла: „Е, то ми је јер нисам радила то и то како треба…“

Видите како поштен човек размишља, одмах повезује са тим, а то је било искушење. То је било само једно искушење не би ли те ђаво мало пореметио да ти скрене пажњу са Литургије…

Бацај ти шта хоћеш, то је твој посао… Али моје смирење не можеш да „пробијеш“…

И у случају овог Јеванђеља исто, они су показали да су вечни заробљеници зла. То је оно што се зове гордост, и оно што се зове хула на Духа Светога, која се никада неће опростити. Не зато што не може Бог да опрости хулу на Духа Светога, јер да не може не би био свемогућ, него зато што они не желе да им буде опроштено.

Такве људе срећемо кроз цео живот наш, људе који не желе да им буде опроштено, који не желе да се промене…

Дођу људи код мене и кажу: „Како оче да помогнем овоме човеку кад он срља у пропаст?“

“Нека пости, нека се причести.”

„Па неће у цркву! Неће да пости, неће да се причести, шта да радим?“

Не можемо ми ту ништа. Ни Бог ту ништа не може, који је свемогућ! Јер човек има слободу да изабере да ли ће или неће. И једино што можемо да урадимо, што је и једино право, то је да се молимо, не би ли га Господ на све могуће начине дозвао памети.

Да се вратимо на Јеванђеље: Овде Господ разговара са демонима и они Га моле да их не истерује у пакао, него да их истера у свиње. Господ им то дозвољава. Зашто?

Улога демонa када уђе у човека јесте да га убије, да уз њега одведе што више људи доле у пакао. Ако дође празан добија тешке батине. Видео сам демона који стрепи и који дрхти на помисао да ће се то десити.  Кажем: “Зашто мучиш овог човека, зашто не изађеш?”, а он одговара: „Тући ће ме, добићу велике батине“.

“Па и ти њега мучиш, тучеш га…”

„То није ништа шта ће мени радити“… И почиње да плаче, да вришти…

Дакле, они се боје, и они морају да испуне то, а Господ им дозвољава. Зашто Господ испуњава њихову жељу? Зато што су и они Његова деца, зато што Он не жели да ни једно Његово дете пати па чак и да је демон. Као што ће мајка да да хлеб свом детету кад тражи, без обзира било оно човек или нечовек. Ту показујемо да су деца признала Оца и да је Отац заиста отац, да Исус није неки мађионичар, није неки пророк, него заиста јесте Син Божији.

Демони одлазе у свиње и убијају их тако што се свиње залете са литице доле у море и подаве се. То је било крдо од пар хиљада свиња. Кад су свињари то видели отрчали су у село и испричали све шта су видели, и дошли су људи, бојећи се Христа, али Га терају одатле: „Иди ти од нас“.

Зашто? Шта је он направио ту?

Уместо да се радују што се један човек преобратио, што су демони изашли (људи нису смели да прођу тим путем, он је спавао у гробу, скидао се го, нападао друге, тукао их, свашта радио), сада су се коначно ослободили великог зла, и уместо да захвале Господу, да га приме, да слушају шта Он има да каже, они Га терају одатле: „Иди од нас“.

Господ, Бог, смирено иде одатле, седа у лађу и иде на другу страну. Завршио је са тим местом, завршио је са тим људима. А они су сами себи узели своје спасење. Тако ће бити са свима нама који Богу кажемо: „Иди ти од нас. Ниси ти овде добродошао. Добро је нама овако, шта ти имаш да мењаш ту…”

А шта нам то говори?

Свиње су показале да нису резистентне на зло. Демони су ушли и моментално их убили. Имамо такве и људе који изврше самоубиство и то у цвету своје младости. Зашто?

Зато што у њима нема Духа Светога и нема ко и нема шта да се супростави нечастивим силама.

У једној девојци су били много њих. Ја их питам: “Како сте ви прошли поред њеног анђела чувара?”

Кажу они: „Ти не знаш колико смо ми јаки!“

“Али ја вас питам како сте ви прошли поред чувара…”

„Али ти не знаш колико смо ми јаки!“

То значи да је анђео био много слаб, а зашто је био слаб?

Блуд, разврат, непричешћивање, нема поста, нема молитве… Нема ничега! И он се јадан толико смањио, у пахуљицу се претворио… И кога он да заустави, како да спасе ту особу?

Наши анђели јачају тиме што ми више постимо, што се молимо Богу, што се причешћујемо, што смо у више у Литургији која обилује Духом Светим. Он се тако јача, тако снажи, а самим тим и ми. Онда када зло дође, неће моћи да нас тако савлада, јер демони од таквих беже.

Зато, стадо мало, мирно спавај док год сте на Литургији, док год сте у причешћу, док год сте у молитви, у посту – не секирајте се, не могу демони ништа. Они беже  и дрхте од таквих као што сте ви.

Нека сте живи и здрави и Богом благословени… Христос васкрсе!