Ових пар дана били су заиста Богом дани и благословени.
Већ познати јасеновачки мук, у коме птице летећи ћуте, једино дозвољено је испрекидан Литургијом и звонима. Баш ту на тој највећој голготи нашег народа почиње “Благословено Царство!”
Ту где је смрт била добродошла и ишчекивала се раширених руку док су демонолики мучили муку са временом и недовољно брзо тестерисали вратове, копали бисерне очи, ломили свете лобање и крунисали читаве породице, села и градове мученичким венцима, баш ту на том месту где је река Сава заувек освећена моштима родитеља, кумова и деце, зачу се звоно и “Благословено Царство!”
Шапућу људи међу собом најрадостнију вест да је Христос васкрсао. Али то нису обични људи! Еј, свете, чуј ме ако уши имаш! Ту су потомци оних које набројах: родитељи млади са децом, труднице, свештеници и неиздвојиви део Цркве Христове састављен од народа Његовог са свих крајева од Македоније до Немачке, а и шире.
Плачемо и смејемо се у исто време. Плачемо над собом. Плачемо што нисмо срећни са оним што наши преци нису могли сањати. Ридамо над маловерјем нашим и над онима који нису дошли ту тај дан а могли су. Горчина што нас више нема. А радост је због те иконе живе где служимо Богу држећи се за руке баш на том месту и поносећи се тиме што су нам баш они праоци и праматере!
Семе су гледали да затру несретни, горди мрзитељи живота. Али ето трудница у загрљајима својих мужева. Ето дечице која као цвеће ничу по хумкама док са анђелима певају вечно славословље љубави. Ето га семе. Незатрло! Преживело! Васкрсло!
Колико љубави тог дана, колико емоција новооткривених, колико очију сузама новоотворених?!
Само то… Једино то сме да ремети вечно језиви мук спомена Јасеновца од којег и природа стрепи, па и сунчеви зраци тамо другачије светле, ваздух другачије дише, река другачије тече… Људи другачији се врате. Телепорт који од незахвалног детета направи захвалног човека.
Ееех… Читав један иконостас саткан овог викенда.
А у Славонском Броду, у броду обновљена по ко зна који пут, после више деценија без куполе и под скелама, Црква и даље живи. Препуна порта окупана у љубави и милости од Бога пуна људи и анђела кличе дуго ишчекиване речи: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
слава Богу што је окупио свој народ у Јасеновцу, имам 15 година и доскора нисам знао колико Јасеновац значи у мом животу, био сам у Доњој Градини пре неколико година и нисам имао појма куда ходам, сада бих заиста волео да поново одем да одам почаст жртвама. Благословен Бог наш
СЛАВА И ХВАЛА ГОСПОДУ ЗА СВЕ!ХВАЛА ШТО ВАС ЈЕ УДОСТОИО ГОСПОД ДА БУДЕТЕ ТО ШТО ЈЕСТЕ! СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ А НА ЗЕМЉИ МИР,МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА!
nek nas Gospod spasava uvek