Данас славимо Воздвижење часног Крста – Крстовдан, празник за који се у народу каже: „Ко се крстом крсти, на Крстовдан пости“ – јер је обавезно постан. На данашњи дан прослављамо успомену на два догађаја.
Први је проналазак Крста на којем је био разапет Господ Исус Христос.
Наиме, цар Константин је у бици са побуњеним Максенцијем (који је чинио многа зла народу: гонио је и мучио не само хришћане, него и своје незнабошце је убијао, отимао им имања и срамотио је благородне породице живећи беспутно), имао визију Крста 312. године, на небу, испод којег је писало: “Овим побеђуј“.
Цар исприча доглавницима виђење своје, и позва веште златаре и нареди им да од злата, бисера и драгог камења направе крст по узору знамења које се јавило. Поред тога он заповеди целој својој војсци да сваки војник изобрази знак крста на свима оружјима, на шлемовима и штитовима.
Максенције силом Крста би побеђен, и мноштво војника његових би посечено, а сам Максенције крену да бежи преко моста на Тибру, који он беше подигао, али се мост у том тренутку силом Божјом сруши, и он потону са својим војницима. Велики Константин победоносно уђе у Рим,и у спомен те преславне победе он постави усред Рима на високом каменом стубу Крст, и написа на њему: ”Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма.”
Други пут Константин је водио рат против Византинаца, од којих је два пута био поражен. И једне вечери, подигавши очи своје на небо, он виде звездама написану реченицу: ”Призови ме у дан невоље своје, и избавићу те, и ти ћеш ме прославити ” (Пс. 49, 15). Поплашен, он поново подиже очи на небо, и угледа, као и раније, Крст на небу, изображен од звезда, а око њега написано: “Овим знаком победићеш”. и он у наредном боју победи непријатеље.
Трећи пут, када Константин беше у рату са Скитима на Дунаву, њему се опет јави на небу ово спасоносно оружје, и поново однесе победу, као и пре.
Познавши из тога силу распетога на крсту Христа и поверовавши да је Он једини истинити Бог, Константин се крсти у име Његово са својом уваженом мајком Јеленом, коју он као врло богољубиву посла у Јерусалим са великим благом да тамо тражи часни Крст Господњи.
Неки старац, Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се налази Крст. И заиста на Голготи, месту где је разапет Исус Христос, нашли су три крста (на том месту су Римљани подигли храм богињи Венери, тај храм је цар Константин срушио и подигао храм Васкрсења). На једном је разапет Господ, а на друга два разапети су разбојници. Епископ јерусалимски Макарије и царица Јелена су били у недоумици који је од та три крста Христов. И баш у том моменту је наилазила пратња са покојником, онда је Епископ Макарије наредио да један по један крст ставе на покојника. Када су ставили први и други крст покојник је лежао непомично, а када је су ставили трећи, мртвац је оживео и по томе су знали да је то Христов крст. Тада је Епископ подигао Крст високо да га народ види, а народ је са сузама у очима певао: Господе смилуј се!
Други догађај је везан за враћање Часног Крста у Јерусалим. Персијски цар Хозроје 614. год. освојио је Јерусалим и однео Крст Христов у Персију. Године 628. византијски цар Ираклије освојио је Персију и са славом вратио Крст у Јерусалим. Ушавши у Јерусалим цар је носио Крст на леђима. Но, наједанпут цар је стао и није могао даље да иде. Тадашњи Епископ јерусалимски Захарије имао је виђење анђела, који је спречавао цара да у раскошном оделу носи Крст, и то по оном путу по коме је Христос ишао бос и понижен. То виђење Епископ објави цару и цар скине раскошно одело и у бедној одећи и босоног узме Крст и изнесе га на Голготу и стави га у храм Васкрсења, на радост целог хришћанског света.
Крсту твојему, поклањем сја Владико и свјатоје Воскресеније Твоје славим!